21 Feb Šta se dešava kada spavamo? 4 faze spavanja (sna)
Šta se dešava kada spavamo?
4 faze spavanja (sna)
Šta je spavanje? Spavanje je prirodno stanje periodične hibernacije organizma i nervnog sistema koje karakteriše smanjenje svesti i (voljne) motoričke aktivnosti, ukidanje budnosti koja je istovremeno reverzibilna, kao i smanjenje sposobnosti reagovanja na draži. (*Promena je idealan termodinamički proces koji omogućava sistemu da se vrati u prvobitno stanje).
*Definicija spavanja od g. G. Babiniotisa –Rečnik novogrčkog jezika.
Svi znamo koliko je važno da dovoljno spavamo svake noći. Ali, da li posvećujemo dovoljno pažnje kvalitetu našeg sna? Iako je nauka o spavanju još uvek mlada, ima još mnogo toga da se razume. Postoje neke stvari o spavanju koje su proučavane i koje su već poznate, kao što su na primer : faze spavanja.
Suštinski, naše spavanje se sastoji od četiri faze, koje se ponavljaju u ciklusima od 90 -120 minuta svake noći. Ciklus počinje stadijumom N1, ili pospanošću, osećajem “ne mogu da držim oči otvorene”, a završava se jednom od najvažnijih (i dobro poznatih) faza spavanja, REM, koja je povezana sa snovima koje vidimo dok spavamo.
- Diagram by Sleep Foundation, Stages of Sleep: What Happens in a Sleep Cycle December 8, 2023
Prva faza, dakle, počinje usporavanjem moždane aktivnosti i početkom opuštanja mišića. Ovo je faza početka sna u kojoj održavamo određenu mišićnu aktivnost i naše disanje je i dalje normalno. Ova faza je okarakterisana kao lagan san i iz nje se vrlo lako budimo.
U drugoj fazi, N2, telesna temperatura opada, a otkucaji srca se usporavaju. Mišići se još više opuštaju, dok se disanje dodatno usporava. Još uvek smo u fazi laganog sna, gde se sa izvesnom lakoćom možemo probuditi, iako se ne vraćamo odmah u punu budnost.
Treća faza sna (N3), dubok san, karakteriše maksimalno usporavanje moždane funkcije, pošto je naš mozak preplavljen delta moždanim talasima. Ovo je faza koju telo koristi da bi se obnovilo i podmladilo. Tu dolazi do obnavljanja mišića, tkiva i kostiju, takođe se jača i naš imunitet, zbog čega svako nespavanje u ovoj fazi može uticati na efikasnost imunog sistema, proizvodnju određenih hormona i regulaciju metabolizma glukoze. Kada se probudimo iz faze dubokog sna nismo potpuno svesni, a funkciji našeg mozga je potrebno neko vreme da se vrati.
Poslednja faza sna je izuzetno važna. Ovo je dobro poznata REM faza (Rapid Eie Movement) spavanja koju karakteriše brzo kretanje očiju i intenzivno prisustvo snova. Ovo je takođe jedina faza u kojoj postoji kretanje očiju (otuda razlika između REM i ne-REM faze spavanja, što su preostale 3 faze). Imamo takođe i potpunu relaksaciju mišića (osim očiju, disajnih i srčanih), najverovatnije zbog toga, da telo ne može da se kreće dok spava, štiteći nas tako od povreda.
Tokom REM faze, snovi su živopisniji nego u drugim fazama, dok naš mozak obrađuje naše emocije i nove informacije koje smo stekli tokom dana, odlučujući šta da izbriše, a šta da zadrži (čime se u velikoj meri poboljšavaju sposobnosti pamćenja i učenja). Naučnici pretpostavljaju da je ova faza povezana sa razvojem mozga.
REM fazu ne treba da preskočite jer može uticati na pamćenje i učenje. Vreme koje nam je potrebno svakog dana za to, varira u zavisnosti od našeg uzrasta i situacije. Odrasla osoba, u proseku treba da provede 2 sata noću u ovoj fazi. Naravno, naše telo se prilagođava okolnostima života, tako da vreme koje nam je potrebno u svakoj fazi sna, može varirati iz dana u dan. Naše telo je u stanju da se samoreguliše i “odluči” koliko nam je vremena potrebno svake noći.
- Video by Sleep Foundation, “How Does Sleep Work and WHY Do We Need It?”
Još jednom smo se uverili da je kvalitet našeg spavanja veoma važan, a kao što nam je već poznato, može uticati na sve aspekte našeg života. Dakle, dajemo spavanju značaj koji zaslužuje i u svakoj prilici saznajemo više o njemu!