06 Mar Jedna lekcija priče o snu
Počeli su da se pitaju o njemu hiljadama godina ranije.Pokušali su da ga razumeju. Pokušali su da ga objasne. Toliko vekova kasnije, a mi još uvek otkrivamo činjenice o njemu. Šta je san, na kraju krajeva i koji je njegov značaj?
U staroj Grčkoj je bio toliko značajan da je imao svoje mesto u panteonu. Za stare Grke san je bio sin Noći i Ereba i brat blizanac Smrti. Njegova moć je bila tolika da je mogao uspavljivati sve ,ljude i bogove. Od njegovih sinova Sanjara, najvažniji je bio Morfej koji se pojavio u snovima običnih smrtnika, kraljeva i heroja.
I danas se, za srećnike koji uživaju u dobrom snu, koristi izraz «predao se u zagrljaj Morfeju» koji im nudi potpuno opuštanje, blagostanje, dopunu energije i bistrine za naredni dan. Važnost sna bila je dobro poznata Johanu Volfgangu fon Geteu i Albertu Ajnštajnu koji su se starali da spavaju 10 sati svakoga dana.
Iako smo danas navikli da spavamo neprekidno po 7-9 sati svake noći, nije uvek bilo ovako. Tokom srednjeg veka, ljudi su delili san na dva perioda. Prvi se dogadjao nekoliko sati nakon zalaska sunca i trajao je nekoliko sati. Nakon toga, ljudi bi se budili i bili budni 2 do 3 sata, tokom kojih bi radili razne poslove, posećivali komšije, čitali ili imali seks. Onda bi zaspali drugi put i spavali još nekoliko sati dok ne svane zora.
U nekim kulturama ova vrsta «isprekidanog» sna je sačuvana (u modifikovanom obliku) do danas. U mediteranskim zemljama, na primer, mnogi ljudi biraju da spavaju nekoliko sati u ranim popodnevnim satima i ponovo spavaju kasnije uveče kako bi dopunili potrebne sate spavanja.
Međutim, obrazac spavanja podeljen na periode tokom noći, počeo je da se menja sa industrijskom revolucijom. Rad u smenama, otkriće struje i promena životnih ritmova nisu dozvoljavali ljudima da spavaju kad god požele ili imaju potrebu za snom, već samo noću, neprekidno po nekoliko sati. U tom kontekstu pojavio se zahtev « 8 sati rada, 8 sati zabave, 8 sati odmora», koji nam, iako teorijski sproveden, kao realnost izmiče i danas.
Devedesetih godina prošlog veka, možda zbog čuvene navike gospodje Tačer da spava samo 4 sata dnevno, stresan tempo života i pritisak, da se sve više i više vremena provodi na poslu, naveli su ljude da veruju, da je malo sna primer profesionalnog uspeha i napornog rada. Na sreću, ovaj narativ je sada izmenjen, pošto su brojne studije pokazale ogromne prednosti dobrog, zadovoljavajućeg noćnog sna.
Uostalom, poruka ovogodišnjeg Svetskog Dana Spavanja, nije slučajna. San je suštinski neophodan za naše zdravlje. Kvalitetan san pomaže našem telu i umu da se odmore, štedi energiju neophodnu našem telu i doprinosi zdravom razvoju beba i dece. Drugim rečima, san je apsolutno neophodan za ljudsko telo.
Zbog toga, na kraju krajeva, industrija Dobrog sna ovih dana doživljava veliki rast. Ljudi sve više obraćaju pažnju na kvalitetan san i staraju se da obezbede odgovarajući prostor i odgovarajuću opremu da bi to postigli. Sada sa punom sigurnošću znamo da, dobar san danas znači bolji svet sutra!