01 Jun Dobar san i vežbanje
Postoji nekoliko faktora koji utiču na kvalitet našeg sna, od kojih smo neke već pomenuli. Drugi važan deo našeg svakodnevnog života koji utiče na nas san i na koji utiče naš san, je fizička vežba.
Poznato je koliko fizičko vežbanje jača naše zdravlje i koliko doprinosi našem svakodnevnom blagostanju. Čini se da redovno vežbanje pomaže u dugovečnosti, kao i da smanjuje pojavu hroničnih bolesti. Takođe nam pomaže da se opustimo, bolje spavamo i osećamo se bolje, sveukupno povećavajući kvalitet našeg života.
Međutim, ono što nije toliko poznato je, kako male promene u našim bavljenjima fizičkim aktivnostima mogu poboljšati kvalitet sna u kojem uživamo svake noći. I shodno tome, kvalitet sna koji imamo može uticati na naše raspoloženje za vežbanje sledećeg dana.
Postoje razne studije koje potvrđuju da redovna fizička vežba pomaže dobrom snu, ali i dobar san pomaže da se osećamo aktivnije. Loš ili nedovoljan san, naprotiv, rezultira smanjenim performansama u fizičkim aktivnostima, posebno sledećeg dana.
Neke od prednosti vežbanja su da može poboljšati kvalitet sna kod odraslih tako što skraćuje vreme potrebno da se zaspi, dok vežbanje tokom dana smanjuje osećaj pospanosti i kod nekih ljudi, potrebu za uzimanjem tableta za spavanje.
Vežbanje pomaže spavanju i na indirektan način. Na primer, umerene do snažne vežbe, kao što je aerobik, mogu smanjiti rizik od povećanja telesne težine, čime se smanjuje verovatnoća apneje u snu. Aerobne vežbe takođe imaju koristi za pluća i srce, poboljšavajući naše fizičko zdravlje.
Vežbe mobilnosti, pak, kao što su joga ili istezanje, kao i vežbe disanja su pogodnije za opuštanje, što ih čini idealnim aktivnostima za odlazak na spavanje. Iako stručnjaci savetuju da se ne vežba do 3 sata pre spavanja, vežbe koje ne zahtevaju jaku fizičku aktivnost mogu biti korisne čak i neposredno pre spavanja.
Pored toga, joga prema istraživanjima, može da smanji anksioznost i depresiju, ali može i da poboljša san ljudi koji boluju od raka i artritisa ili koji su u menopauzi. Kao opšte pravilo, vrste vežbi koje vežbaju i telo i um, su potpunije i korisnije.
Koje je najpogodnije doba dana za vežbanje, naravno, zavisi i od našeg rasporeda. Međutim, vodimo računa da ne vežbamo intenzivno do tri sata pre spavanja, jer to može povećati broj otkucaja srca, telesnu temperaturu i nivo adrenalina, dok u isto vreme može inhibirati proizvodnju melatonina.
Melatonin, poznat i kao «hormon spavanja», mozak oslobađa uglavnom u večernjim satima, odgovoran je za osećaj pospanosti koji osećamo jer je onaj koji potiskuje naš nervni sistem da bismo mogli da spavamo. Dakle, ako sprečimo njegovu proizvodnju u telu, štetimo svom snu. Mnoga istraživanja pokazuju da, ako steknemo naviku da vežbamo rano ujutru, dajemo svom telu vremena da se smiri od vežbe i tako se lakše opuštamo kada je vreme za spavanje. Kao rezultat svega navedenog, spavamo bolje i mirnije!