30 Sep Dete i spavanje: Na šta treba obratiti pažnju, koliko mu je sna potrebno, kako mu pomoći da bolje spava?
Spavanje je alfa i omega u zdravom razvoju dece. To je, naravno, važno u svim uzrastima, ali posebno za decu je neophodno, jer je presudno za razvoj njihovog mozga, opšte dobro, fizičko i mentalno zdravlje. Stručnjaci ističu da kvalitet i kvantitet sna utiče na sposobnost koncentracije i učenja, odnose, emocionalno stanje dece, pa čak i na njihovu težinu.
Nedostatak sna u ranom detinjstvu je povezan sa pojavom alergijskog rinitisa, imunoloških problema, anksioznosti i depresije. Kod starije dece nedostatak sna može značiti smanjen uspeh u školi, loše raspoloženje, razdražljivost i smanjeno mentalno zdravlje. Zato uvek vodimo računa da im pomognemo da se opuste, na vreme, kako bi dobili kvalitet i količinu sna koji im je potreban.
Neophodni sati spavanja se razlikuju za svaki uzrast, ali postoji opšte pravilo koje možemo primeniti, naravno, prilagođavajući raspored potrebama deteta.
- Novorođenčad (0-3 meseca): Novorođenčadima je potrebno oko 14 -17 sati sna u 24 sata, iako je njihov raspored isprekidan zbog potreba za sisanjem i menjanjem pelena.
- Bebe (4-11 meseci): Bebama je potrebno oko 12-15 sati sna u 24 sata, ali to se obično prekida redovnim hranjenjem.
- Mala deca (1-2 godine): Mališanima je potrebno oko 11-14 sati sna u 24 sata, uključujući dremke u podne.
- Predškolski uzrast (3-5 godina): Deci ovog uzrasta je potrebno oko 10 – 13 sati sna u 24 sata.
- Školski uzrast (6-13 godina): U ovom uzrastu deci je potrebno oko 9-11 sati sna u 24 sata.
- Adolescencija (14-17 godina): Adolescentima je potrebno oko 8-10 sati sna u 24 sata, ali se često suočavaju sa poteškoćama zbog promena u njihovom biološkom satu.
Kako dete raste, ono će razvijati sopstvene sklonosti i potrebe, pa je dobro da ga saslušate i primenite raspored spavanja koji mu odgovara.
Problemi sa spavanjem su prilično česti kod male dece i mnogo puta mogu biti uzrokovani nečim što nam može izgledati minorno, ali za decu je dovoljno ozbiljno da im poremeti san. Takve situacije mogu biti promena njihove dnevne rutine ili okruženja, nova osoba odgovorna za njihovu brigu ili promena rasporeda. Takođe, fizičke tegobe kao što su nicanje zuba, prehlade, alergije itd. Naravno, moguće je da kod neke dece, pored navedenih smetnji, dođe do ozbiljnijih poremećaja spavanja. Najčešći su noćne more i noćni strahovi, hodanje u snu, govor u snu, hrkanje, apneja u snu i sindrom nemirnih nogu.
U svakom slučaju, možemo mnogo da učinimo da pomognemo deci da se opuste kako bi mogla da uživaju dovoljno u kvalitetnom snu , a naravno da ne govorimo o farmaceutskim i drugim suplementima, koje treba da im prepiše samo lekar. Pre svega, treba da pronađemo rutinu spavanja koja odgovara detetu i njegovom rasporedu i dosledno je sprovodimo. Svako veče pratimo iste korake kako bi dete znalo šta da očekuje i bilo spremno za svaku fazu. U rutinu svakako uvrštavamo uzdržavanje od ekrana i elektronskih uređaja, najmanje pola sata pre spavanja. Takođe se staramo da okruženje za spavanje bude tamno, hladno i tiho i da ga ne koristimo za druge aktivnosti.
Ne zanemarujemo, naravno, da pridajemo veliki značaj pravilnoj i zdravoj ishrani i fizičkom vežbanju. Izbegavamo teške obroke najmanje dva sata pre spavanja, kao i napitke sa kofeinom jer stimulišu organizam i sprečavaju ga da se opusti. Naprotiv, svakodnevna fizička vežba je više nego poželjna. Ipak, pazimo da ne preteramo, jer dete može da se preuzbudi usled preteranog zamora i tako ima suprotan efekat.
Ako treba da umirimo bebu tokom noći, trudimo se da to uradimo što je moguće tiše i nenametljivije – dobra ideja je da ne upalimo svetlo, osim noćnog svetla niskog intenziteta i da ga umirimo dok je u svom krevecu bez da ga podignem. Za malu decu, dobar savet, da rutinu odlaska na spavanje učinite prijatnijom i lakšom za praćenje, je da im date kontrolu nad njom, kao npr. da izaberu aktivnost kojom će se baviti ili da izaberu sopstvenu pidžamu koju će nositi.
Ako kod kuće imamo dete tinejdžera, dobro je izdvojiti prostor van spavaće sobe za njega, da se bavi aktivnostima koje nemaju veze sa spavanjem, poput čitanja, igranja, korišćenja elektronskih uređaja. Takođe, što se tiče tinejdžera i starije dece, ne treba zaboraviti da smo mi živi primer. Ako se mi pridržavamo zdravog rasporeda spavanja, onda su šanse da deca prate jednako zdrav raspored u velikoj meri povećane!
Ovim malim, ali važnim savetima možemo pomoći deci da dobiju san koji im je potreban kako bi imali pravilan i zdrav razvoj. Međutim, ako primetimo da simptomi nespavanja i/ili poremećaji ostaju, ne propuštamo da se konsultujemo sa lekarom. Dajemo snu značaj koji zaslužuje, na vreme!