Dobar san i ishrana - Gevorest
22383
post-template-default,single,single-post,postid-22383,single-format-standard,cookies-not-set,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-theme-ver-9.3,wpb-js-composer js-comp-ver-4.12,vc_responsive

Dobar san i ishrana

Dobar san i ishrana

Da bismo uspeli da poboljšamo kvalitet sna, treba da uzmemo u obzir sve faktore koji na njega utiču. Potrebna je upornost i strpljenje, ali promenom nekih naših osnovnih navika možemo u potpunosti poboljšati kvalitet svog života. Ključni faktor koji utiče na naš san je ishrana, jer će zdravija ishrana sprečiti nedostatak važnih hranljivih materija koji su povezani sa problemima sa spavanjem.

Naravno, ishrana je nešto što zavisi od naših preferencija, mesta gde živimo i našeg budžeta, ali nauka i istraživanja nam pomažu da sledimo uravnoteženiju ishranu koja će nam koristiti, naravno prilagođenu našim ličnim uslovima i potrebama.

Veza između ishrane i sna je složena i iako su naučnici primetili da jedno utiče na drugo, tek treba da utvrde zašto je san toliko zavisan od naše ishrane. Ipak, u stanju su da nam objasne kako to utiče na naš san i šta možemo da uradimo da ga poboljšamo.

Pre svega, dobro je pratiti uravnoteženu ishranu, bogatu hranljivim materijama, posebno specifičnim vitaminima i mineralima koji pomažu spavanju. Ako postoji njihovo nedostajanje, kako istraživanja pokazuju, to utiče na naš san. Shodno tome, primećuje se da ljudi koji nedovoljno spavaju, češće održavaju nezdrave navike u ishrani, a manje konzumiraju voće i povrće, držeći se ishrane sa visokim procentom masti, ugljenih hidrata i šećera.

Postoje neke grupe namirnica, ali i pojedinačne namirnice koje nam mogu pomoći da spavamo. Na primer, smatra se da masna riba, bogata hranljivim materijama kao što su gvožđe, cink i vitamin B12, vitamin D i omega-3 masti pomaže telu da poboljša san, regulacijom serotonina. Serotonin, koji se često naziva hormonom sreće ili dobrog raspoloženja je neurotransmiter koji se nalazi u mozgu, crevima i centralnom nervnom sistemu. Ima mnogo važne funkcije, od kojih su neke, regulacija sna i stabilnost raspoloženja.

Dobro je, stoga, pokušati da u svoju ishranu uvrstimo i namirnice koje ga sadrže, poput kivija, koji zahvaljujući visokom sadržaju serotonina, pored ostalih blagodeti koje nudi, pozitivno utiče i na naš san. Isto je primećeno i za mlečne proizvode, trešnje, orašaste plodove (posebno orahe) i zelenu salatu.

Još jedan veoma važan sastojak za naše opšte zdravlje i za bolji san (prema nekim istraživanjima) je magnezijum, jedan od elektrolita u našem telu. Iako nije pronađena direktna korelacija magnezijuma sa boljim snom, postoje studije koje pokazuju da nam može pomoći da bolje i duže spavamo, a posebno pomaže onima koji pate od nesanice i sindroma nemirnih nogu. Vrlo lako ga unosimo ishranom, jer ga obiluju mlečni proizvodi, mahunarke, lisnato povrće (kao što je zelena salata) i orašasti plodovi.

Pored toga šta jedemo, jednako je važno i kada jedemo. Zato se trudimo da svoje obroke programiramo tako da poslednji obrok u danu imamo najmanje tri sata pre spavanja. Istovremeno, izbegavamo da pijemo mnogo tečnosti pre spavanja, jer to može dovesti do povremenog buđenja tokom noći. Takođe izbegavamo da uveče pre spavanja konzumiramo hranu i pića koja sadrže kofein, alkohol, začinjenu hranu i teške obroke.

Kao i sve novo i ove promene će nam u početku možda biti teške. Međutim, ako istrajemo i uspemo da ih uvrstimo u svoj raspored, uskoro ćemo videti da se san i kvalitet života popravljaju!